Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом.
Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а заштитном зоном обухваћено је 93.968 хектара. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 - 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине. Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.
Национални парк Копаоник се налази у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Национални парк Тара обухвата површину од 22.000 хектара на највишем делу планине Таре и налази се на територији општина Бајина Башта и Ужице, у западном делу Републике Србије.
На подлози од кречњака реке као што су Бели Рзав, Рача, Дервента су направиле дубоке клисуре и кањоне. Поред тога се јављају вртаче, пећине и увале. На тај начин су створена прибежишта у којима се све до данас очувао богат биљни и животињски свет. Велика хетерогеност рељефа, разноврсност геолошке подлоге, влажнија клима и топла кречњачка станишта, условили су стварање бројних шумских екосистема веома сложеног састава са великим бројем реликтних и ендемских врста које представљају праве природне вредности и реткости.
Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Проглашен је 1960. године. Највиши врхови су Црвени чот (538 m), Орловац (512 m) и туристички центар Иришки венац (490 m). Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 80, а широка 15 km. Стварање планине почело у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“ — на њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа; са заштићених преко 50 биљних врста.
На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири
(укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној
архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе
Националног парка је у Сремској Каменици.
Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а заштитном зоном обухваћено је 93.968 хектара. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 - 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине. Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.
Национални парк Копаоник се налази у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Национални парк Тара обухвата површину од 22.000 хектара на највишем делу планине Таре и налази се на територији општина Бајина Башта и Ужице, у западном делу Републике Србије.
Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Проглашен је 1960. године. Највиши врхови су Црвени чот (538 m), Орловац (512 m) и туристички центар Иришки венац (490 m). Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 80, а широка 15 km. Стварање планине почело у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“ — на њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа; са заштићених преко 50 биљних врста.
Нема коментара:
Постави коментар